Uvek tako počinje
Polja smrti...
Pejsaž nekog nuklearnog rata

Mislio sam da znaš
moja dela
da nisam nio hladan
ni vruć
Promukao glas me zvao
Po imenu
Kažeš da su kuće od papira
I kažeš da su prevrnute
A zašto si okrenuo glavu

Na koju stranu mrlja
Lice i usta da stavim
Dlanove
Krvne plazme

Šaljem pismo mrtvom prijatelju
U zemlje pokidanih osmeha
Bacam sveti gral na oči
Sveta

U hladnoći proleća
Sa svojih 11 prstiju